Liker od kafe

Ako ste ljubitelj kafe, ako vam njen miris, znate ono kada iznenada negde osetite tek sveže skuvanu, izazove osećaj čežnje, pa žurite  kući da skuvate onako za svoj gušt jednu pravu, po vašem ukusu, onda je ovo pravi recept za vas.

Meni se čak desi i da je ne popijem svaki dan, a nekada sam je konzumirala baš mnogo i imam utisak manje uživala nego sada. Nemam neki ritual, puno sam van kuće, pa često nemam ni vremna, i nekako ne volim onu s nogu, već ceo štimung, kada onako sa posebnim uživanjem u okolini, recimo mojoj terasi, sređenoj kući, nekom divnom kafiću gde puca pogled, u prijatnom društvu, a može i solo, izgustiram natenane.

Postoji jedna anegdota vezanu za kafu koju sam isključivo tada pila,  iz Greenet Caffea.
To je bilo ono užasno doba bombardovanja, ne ponovilo se. Tih dana intezivno se govorilo da će bombardovati mostove, ali  sam bila veoma hrabra i uputila se sa Novog Beograda u centar, mislim da je taj kafe tada postojao samo u Nušićevoj, da kupim svoju omiljenu kafu, na sav užas ukućana. Baka je to prepričavala posle komšinicama danima..." zamislite ja sva drhtala dok se nije vratila", ispijajući svoju omiljenu iz Grineta.

Volim njen miris, obožavam! Kada uđem posle roditelja u njihov auto, znam da su bili u odličnoj, lokalnoj pržionici kafe i izmami mi osmeh. Kada uđem u neku prodavnicu i pojavli se devojka iz prostorije iza noseći u šolji tek skuvanu kafu.. uvek mi izamami osmeh.

A i sam moj  početak ispijanja kafe je obeležen anegdotom, malom, toplom, onom ličnom, porodičnom, koja se prepričava na okupljanjima i proslavama.

Imala sam 15 godina. Mama nikada nije volela da pije kafu sama, a kako smo nas dve bile jedine u tom trenutku u kući, pitala ona mene da li bih ja tako jednu malu kaficu do pola šoljice sa mlekom, da joj pravim društvo. Ja se složim sa oduševljenjem, pitajući se kako mi nije to ranije palo na pamet. 
I tako nas dve lepo popile, mama pravu, ja belu... a  šoljice ostale u dnevnoj sobi na stočiću. 
Došao tata, gleda one šoljice i pita:
-Sine... :)))))))... je l' to bila tetka?
-Nije - kratko odgovaram.
-Pa ko je dolazio?
-Niko.
-Oooo, pa ti si to onda počela da piješ kafu? - malo će iznenađeno tata.
-Ma nisam počela, šta ti je. (U smislu nisam počela, samo sam je tada popila)
-Kako nisi? Pa kažeš nije bila tetka?
-Nije bila, niko nije dolazio.
-Pa ko je pio kafu???
Mama je ušla i prekinula nedoumice, smejući se dok nas je slušala iz kuhinje....

Stiže zimsko vreme, vreme proslava, slava, Božića, Nove godine i naravno najlepši period po mirisima iz kuhinje i divnim kolačima. A ovaj liker mi je baš potreban za njih, ukoliko preživi do tada. No, evo prvo kako ga je jednostavno napraviti...

Potrebni sastojci:

• 250 g kristal šećera
• 300 g smeđeg šećera
• 520 ml vode
• dva štapića cimeta
• 6 karanfilića
• 1 štapić vanile, rasečene na pola
• 100 g vaše omiljene kafe, sitno smlevene
• 520 ml votke

U šerpu stavite oba šećera, nalijete vodu, dodate cimet, karanfilić, vanilu rasečenu i njene izvađene semenke, pa prokuvate mešajući dok se šećer ne otopi.

Dodate zatim kafu i votku, kuvate  još oko 5 minuta, na srednjoj temperaturi, pazeći da vam ne iskipi. Sklonite sa strane, ostavite da se dobro ohladi, procedite kroz nekoliko slojeva gaze, sipate u neke vaše omiljene posude, flaše ili tegle i koristite po potrebi.

Živeli!

Uz kafu najviše volim 3-4 kocice čokolade, neke mlečne ili Noisette, samo ih postepeno otapam u ustima uz slatko srkanje vruće kafice. :)

Da li ste za jednu šoljicu i jednu čašicu?